da izgleda kao idiot, da treba da radi nešto drugo, „…nema mesta za tebe, nećeš nikada biti zvezda u filmovima, niko neće da gleda nekog ko izgleda tako glupo i govori samo sa jedne strane usana. I dobijao je ne, ne, ne i ne. Svuda su ga odbijali. Odlazio je na mnogobrojne kastinge. Došao bi u četiri sata ujutru i čekao ceo dan da ga prime. Bio je izbačen iz više od 30 agencija.
Konačno je shvatio da to više ne ide tako. I promenio je pristup. Rekao je: ”Umirao sam od gladi, nisam imao ni za grejanje u mom stanu, žena mi je svaki dan gunđala za vratom da idem da tražim posao”.
Tu ga je drugar upitao: ”Pa dobro, zašto onda nisi išao tražiti neki posao?” Stalone mu je odgovorio: ”Jer sam znao da ako pronađem posao, zadovoljio bih glad i smirio bih se. Ovo je bio jedini način da uradim to što hoću i da porušim sve ostale mostove iza sebe da se ne bih više mogao vratiti. Ako bih našao novi posao, ušao bih u taj ritam gde bih imao sigurnost od posla, izgubio bih vatrenu želju za glumom i moj san bi nestao. Želeo sam da držim tu glad, ta glad je bila moja jedina prednost. Ali jednoga dana otišao sam u javnu biblioteku, jer je tamo bilo toplo. Nisam prosto hteo ništa da čitam, već samo da se ugrejem. Bio sam tamo i sedeo sam na stolici, neko je ostavio neku knjigu. Bacio sam pogled na knjigu. Bile su to priče od Eda Grauna. Počeo sam da čitam i bilo mi je jasno sve o čemu je pisao.”
I drugar ga je pitao: ”I kako ti je ta knjiga pomogla?”
Stalone je rekao: ”Ta knjiga me je izvukla. Navela me je da pomislim kako mogu da utičem na druge ljude, da ih dotaknem, da ne mislim samo o sebi. Možda i odlučim da budem pisac, pomislio sam. Pokušavao sam da napišem nekoliko scena, ništa nije uspevalo, bio sam i dalje švorc. Nisam imao ni 50 dolara. I konačno, jednog dana se desilo da sam prodao jednu skriptu za 100 dolara. Najviše na svetu što sam voleo, to je bio moj pas. Voleo sam tog psa, jer on mi je pružao neprekidnu ljubav i radost (za razliku od žene). Ali bili smo toliko na dnu da nisam mogao ni psa više da hranim. I otišao sam u prodavnicu alkoholnih pića, bio je to najtužniji dan moga života. Stajao sam ispred te prodavnice i pokušavao da prodam svog psa strancima. Da ga prodam za 50$. I jedan čovek je naišao i hteo je da ga kupi.
Pregovarali smo dugo i prodao sam mu na kraju psa za 25 dolara. Kada sam odlazio, plakao sam. Najgora stvar koja mi se ikada u životu desila! Dve nedelje kasnije gledao sam borbu između Muhameda Alija i nekog belca. Belac dobija neverovatne batine, ali i dalje nastavlja da se bori! I pala mi je na pamet ideja!
Čim se meč završio počeo sam da pišem scenario. Pisao sam 3 dana, film sam napisao za 3 dana. Na kraju sam se tresao, bio sam tako uzbuđen. Znao sam šta sam hteo i znao sam zašto sam to hteo. Trebalo je samo da to sprovedem u delo. Krenuo sam konačno sa namerom da prodam agencijama scenario. No oni su čitali i govorili, ”pa ovo je smešno, ovo je predvidljivo”. (Zapisao sam sve stvari koje su mi rekli i pročitao sam ih na noći dodele Oskara, kad smo pobedili. Najveća osveta je masovni uspeh). Pokušavao sam i dalje da prodam scenario, ali niko nije hteo, i dalje sam pokušavao. I konačno sam naišao na ljude koji su mi ponudili 125 000 dolara za scenario. Ja sam im uzvratio: “Vi mora da se šalite!“ Znao je koliko zaista vredi i bio je u potpunosti predan tome.
Nekoliko nedelja kasnije su ga ponovo pozvali. Ponudili su mu sada 250 000 dolara, ali da ne igra u svom filmu. Odbio ih je opet. Poslednja ponuda im je bila 325 000 dolara!! Želeli su ovu stvar. On je rekao: ”Ne, nema šanse!”
Posle dugih pregovora, dve strane su se našle! Stalone je prihvatio da proda scenario za samo 35.000 dolara, ali je izdejstvovao svoj primaran cilj - glavnu ulogu u filmu! I snimili su film sa malim budžetom, nisu verovali da će uspeti.
Što je interesantno… drug ga je upitao, i šta si uradio sa svim tim novcem? ”Prva stvar koju sam uradio, jeste da sam celi dan stajao ispred prodavnice alkoholnog pića i nadao se da će doći čovek kome sam prodao moga psa. Hteo sam da ga otkupim.“
Šta se desilo?
”Već treći dan sam stajao tamo i taj čovek je konačno naišao. Video sam ga i nisam mogao da poverujem…eno moga psa! Pogledao sam ga i rekao mu: Gospodine, da li me se sećate? Prošlo je oko mesec i po dana, prodao sam vam moga psa. Onda sam bio bez para i umirao sam od gladi, on je moj najbolji prijatelj, sigurno ga volite takođe, ali moram da ga imam nazad. Znam da ste mi platili 25$, ali ja ću vam dati 100$ za njega. ”Ne, nema šanse, to je moj pas sada, ne možete ga kupiti više”.
I promenio sam pristup, pa sam mu rekao 500$ za psa!
Čovek je rekao: ”Apsolutno nema šanse”
Ok, onda 1000$ za psa: ”Nema šanse da ga kupiš za bilo koje pare”
Drugar ga je opet upitao: “I šta si uradio?!“
”Znao sam šta treba da radim, pa sam preuzeo stvar u svoje ruke, još jednom sam promenio pristup, ali sam na kraju ipak dobio psa!!”
“I? Koliko te je to koštalo?” – nestrpljiv je bio prijetelj.
Stalone je odgovorio: ”15 000 dolara i uloga u Rokiju”.
