“Nisam na ovaj svet došao da bih bio
poražen, niti neuspeh struji mojim venama. Nisam ovca, koja čeka da je njen
pastir podstakne. Ja sam lav, koji odbija da zbori, da hodi i da spava s
ovcama.
Neću slušati one koji se žale, jer je njihova bolest zarazna. Neka se
takvi pridruže ovcama.
Klanica neuspeha nije moja sudbina.
Nameravam da
istrajem sve dok ne uspem.
Životne nagrade stižu na kraju svakog puta, a ne na
početku; i nije mi dato da znam koliko je koraka neophodno
da načinim da bih
dosegao svoj cilj.
Neuspeh me može čekati i na hiljaditom koraku,
a da se,
ipak, uspeh krije već iza sledeće okuke na putu.
I nikada neću saznati koliko
sam mu blizu ili daleko od njega, ako ne zaokrenem iza te okuke. Uvek ću
načiniti i onaj sledeći korak. I ukoliko mi ni on ništa ne donese, učiniću i
naredni, pa i onaj iza njega.
Pravo rečeno, hoditi korak po korak i nije tako
teško.
Nameravam da istrajem sve dok ne uspem.”
Og Mandino
