Jedne olujne
noći, u sitne sate, jedan stariji bračni par se sklonio od kiše u predvorje
malog filadelfijskog hotela, u nadi da će pronaći sobu za tu noć. Međutim, na
njihovo veliko razočarenje, hotel je bio pun.
“U gradu su
tri velika seminara”, rekao im je raspoloženi recepcionar. “Bojim se da
su svi hoteli puni.”
Par je počeo
da se okreće prema vratima, a recepcionar je nastavio: “Ali, nikako ne mogu u
jedan sat posle ponoći da pošaljem ovako sladak par kao što ste vi na tu
strašnu kišu. Da li biste želeli da prespavate u mojoj sobi? Nije ništa
posebno”, dodao je, “ali biće vam prijatno za jednu noć.”
Nisu baš
želeli da prihvate čovekovu ponudu i izbace ga iz njegove sopstvene sobe, ali
on nije popuštao. “Ne brinite za mene. Biće mi dobro”, rekao je veselo, i oni
su konačno odlučili da ostanu u hotelu.
Posle dve
godine hotelski službenik je dobio pismo od starijeg gospodina. U pismu je podsetio
recepcionara na noć u kojoj je pomogao starijem bračnom paru i pozivao ga da
dođe i poseti ih. Bila je priložena i povratna karta do Njujorka, kao i
pozamašan iznos novca za troškove. Iako je skoro zaboravio na taj događaj,
odlučio je da se odazove njihovom pozivu.
Dočekali su
ga na stanici i najpre odveli na ugao Tridesettreće ulice i Pete avenije.
“Ovo je”,
rekao je gospodin pokazujući ogromnu novu zgradu od crvenkastog kamena na
uglu,” hotel koji sam upravo sagradio i želim da ga vi vodite”
“Vi se sigurno šalite”, rekao je službenik.
“Uveravam Vas da se ne šalim”,
rekao je stariji čovek sa osmehom na licu. Njegovo ime je bilo Vilijem Valdorf Astor.
Ogromna
zgrada je bila orginalni hotel Valdorf Astorija. A mladi sluzbenik je bio Dzordz
S. Bolt, prvi upravnik hotela, čija slika i danas krasi predvorje ovog
objekta, kao podsetnik svim zaposlenima da se ljubaznost isplati kada se
najmanje nadate, da nikada ne znate ko Vas u tom momentu posmatra i
procenjuje,
i da se dobro ipak
na nekom kraju dobrim vraća.
