Dok nisam shvatio da
treba da tražim ono što želim živeo sam u stanju neprosvećene obeshrabrenosti.
Mislio sam da ne treba nikoga da uznemiravam, nikome da ne budem na smetnji i
da se ne namećem, nikada da ne oduzimam tuđe vreme, i naravno, da nikada ne budem
davež.
Na kraju sam se
zadovoljio sredinom - običnim sedištima na predstavama, lošim stolovima u
restoranima. Hladnu ili lošu hranu koju su mi servirali nikad nisam vraćao.
Navikao sam na sobe niže kategorije u hotelima i na spavanje na foteljama u avionu,
iako su mi nudili i prvu klasu. Prihvatio sam da sam osrednji radnik sa
osrednjim sposobnostima. Nosio sam odela koja mi nisu dobro stajala i obuću
koja me je žuljala. („Ne brini. Raširiće se.“). Plašio sam se da vratim ili
zamenim neželjene poklone i gotovo nikad nisam tražio od prodavaca da mi
pomognu da nađem ono što mi treba.
Zarađivao sam manje nego što sam mogao, smejao sam se vicevima koje nisam razumeo, u razredu nikada nisam dizao ruku. Prihvatao sam autoritete bez preispitivanja i grizao se za jezik kada je trebalo da zovem devojke na sastanak. Čežnjivo sam gledao u sve što sam želeo, a retko sam to dobijao. Takav je bio moj život - manje od onog što sam želeo, manje nego što sam zasluživao, manje od najboljeg i manje od onoga za šta sam sposoban.
„Džek je ovu priču
ispričao, Aladine, da bi ilustrovao pet najvažnijih prepreka za ostvarenje
sopstvenih težnji.
Prvo, bio je zarobljenik NEZNANJA. Nije znao da može da traži i da to može biti vrlo jednostavno.
Drugo, POGREŠNI STAVOVI su ga odveli u zabludu. Mislio je da njegova žena, pošto ga voli, automatski zna šta on želi i da mu to i ponudi.
Treće, STRAH je odlučivao, ne Džek. Plašio se negativnog odgovora i poniženja.
Četvrto, PONOS ga je blokirao i doprineo udaljavanju od ljudi u njegovom životu.
Peto, osećao je da nije vredan pomoći koja mu je bila potrebna i koju je zasluživao, jer nije imao dovoljno SAMOPOŠTOVANJA.
Ovih pet prepreka su karike lanca koji te sprečava da tražiš ono što želiš. I sve dok ne pokidaš te veze i oslobodiš se ropstva u koje su te bacile, nećeš biti slobodan da ostvariš svoje snove.“
Prvo, bio je zarobljenik NEZNANJA. Nije znao da može da traži i da to može biti vrlo jednostavno.
Drugo, POGREŠNI STAVOVI su ga odveli u zabludu. Mislio je da njegova žena, pošto ga voli, automatski zna šta on želi i da mu to i ponudi.
Treće, STRAH je odlučivao, ne Džek. Plašio se negativnog odgovora i poniženja.
Četvrto, PONOS ga je blokirao i doprineo udaljavanju od ljudi u njegovom životu.
Peto, osećao je da nije vredan pomoći koja mu je bila potrebna i koju je zasluživao, jer nije imao dovoljno SAMOPOŠTOVANJA.
Ovih pet prepreka su karike lanca koji te sprečava da tražiš ono što želiš. I sve dok ne pokidaš te veze i oslobodiš se ropstva u koje su te bacile, nećeš biti slobodan da ostvariš svoje snove.“
ODLOMCI IZ KNJIGE Aladinov faktor
