Čast mi je da danas budem sa vama, na vašem diplomiranju
pri jednom od najvećih fakulteta na svetu.
Istinu govoreći, nikada nisam diplomirao na koledžu, a
ovo je najbliže što sam tome ikada bio.
Danas hoću da vam ispričam tri priče iz svog života. To
je to, ništa mnogo važno. Samo tri priče.
O slaganju kockica ...
Odustao sam od Reed koledža posle prvih 6 meseci, jer
nisam mogao da pronađem vrednost u tome. Nisam imao pojma šta hoću da radim sa
svojim životom.
I nisam imao pojma kako će mi koledž pomoći da to
shvatim. Reed Koledž je u to vreme nudio možda najbolju nastavu kaligrafije u
zemlji. Pošto više nisam morao da pohađam normalne časove, odlučio sam da uzmem
časove kaligrafije, kako bih je naučio. Bilo je lepo, istorijsko, umetnički
suptilno na način koji nauka ne može da registruje, i shvatio sam da je to
fascinatno.
Međutim, ništa od toga nije pružalo nadu za bilo kakvu praktičnu
primenu u mom životu. Ali, deset godina kasnije, kada smo dizajnirali prvi
Macintosh računar sve mi se vratilo. Mi smo sve to ugradili u Mac. To je bio
prvi računar sa lepom tipografijom. Da nikada nisam pohađao taj kurs na
koledžu, Mac nikada ne bi imao brojne tipove fontova ili proporcionalno
razmaknute fontove. A pošto je Windows jednostavno iskopirao Mac, verovatno je
da nijedan personalni računar danas to ne bi imao. Naravno, kada sam bio na
koledžu, bilo je nemoguće složiti kockice gledajući unapred. Ali, gledajući
unazad, 10 godina kasnije, to je veoma, veoma jasno.
Ne možete složiti kockice gledajući unapred, možete ih
složiti jedino gledajući unazad.
O ljubavi i gubitku
Imao sam sreće – rano sam pronašao ono što sam voleo da
radim. Woz i ja smo osnovali Apple u garaži mojih roditelja kada sam imao 20
godina. Radili smo naporno i za 10 godina Apple je izrastao u kompaniju vrednu
2 milijarde dolara, sa preko 4 000 zaposlenih! Našu najbolju kreaciju,
Macintosh, napravili smo godinu dana ranije, a ja sam tada napunio 30 godina. A
onda sam dobio otkaz! Kako možete dobiti otkaz iz firme koju ste vi osnovali?
Pa, kako je Apple rastao, angažovali smo nekoga za koga sam mislio da je veoma
talentovan da vodi kompaniju sa mnom, i prve godine, stvari su išle dobro. Ali,
onda su naše vizije budućnosti počele da se razdvajaju, i na kraju smo se
razišli. Kada se to desilo, naš direktorski vrh se priklonio njemu. Dakle, u
30. godini sam bio izbačen. I to, veoma javno izbačen.
Ono što je bio fokus mog celog života nestalo je, i to je
bilo poražavajuće. Nisam to tada video, ali se ispostavilo da je otkaz iz
Apple-a bila najbolja stvar koja je ikada mogla da mi se desi. Težina bivanja
uspešnim zamenjena je lakoćom i svežinom ponovnog početka, manje sigurnog u
vezi sa svim. To me je oslobodilo da uđem u jedan od najkreativnijih perioda u
mom životu. Tokom narednih pet godina, pokrenuo sam kompaniju pod nazivom NeXT,
još jednu kompaniju po imenu Pixar i zaljubio se u neverovatnu ženu koja će
postati moja supruga. U neverovatnom razvoju događaja Apple je kupio NeXT, ja
sam se vratio u Apple, a tehnologija koju smo razvili u NeXT-u je srce
Apple-ove trenutne renesanse. Lorin i ja imamo divnu porodicu.Prilično sam
siguran da se ništa od ovoga ne bi desilo, da nisam dobio otkaz u kompaniji
Apple. Uveren sam da je jedina stvar koja me je terala da nastavim dalje bila
ta što sam radio ono što sam voleo. Ako niste još pronašli ono što volite,
nastavite da tražite. Nemojte se miriti. Kao što je to slučaj sa svim stvarima
srca, znaćete kada to pronađete.
O smrti
Kada sam imao 17 godina, pročitao sam citat koji je bio
sličan ovome: „Ako živite svaki dan kao da je vaš poslednji, jednog dana ćete
sigurno biti u pravu.” To je ostavilo utisak na mene, i od tada, poslednje 33
godine, svakog jutra se pogledam u ogledalo i zapitam se: „Ako je danas moj
poslednji dan u životu, da li želim da radim ono što bi trebalo danas da
radim?” I kad god je odgovor „NE” mnogo dana za redom, znam da treba nešto da
promenim.Podsećanje da ću uskoro biti mrtav je najvažniji alat koji mi pomaže
da napravim velike izbore u životu. Zato što skoro sve, sva spoljašnja
očekivanja, sav ponos, sav strah od sramote ili neuspeha, sve te stvari
jednostavno nestaju pred licem smrti, ostavljajući samo ono što je zaista
važno. Podsećanje da ćete umreti je najbolji način, za koji ja znam, da se
izbegnu zamke razmišljanja da imate nešto da izgubite. Vi ste već goli. Nemate
razloga da ne pratite svoje srce. Vaše vreme je ograničeno, i zato, nemojte da
ga gubite živeći život nekog drugog. Ostani željni (znanja). Ostanite
neozbiljni. Ja sam to uvek želeo za sebe, i sada, kada diplomirate i postanete
opet novi, ja to i vama želim.
( govor koji je Steve Jobs održao diplomcima
Stanford univerziteta.)
