1. Izaberi planinu na koju želiš da se popneš: ne
obraćaj pažnju šta drugi ljudi kažu, kao na primer “ona tamo je lepša” ili “ona
tamo je lakša”. Trošićeš mnogo energije i entuzijazma da bi postigao svoj cilj,
tako da si ti jedini odgovoran i ti bi trebao da budeš siguran u to što radiš.
2. Znaj kako da joj se približiš: planine su često
viđene iz daleka – lepe, interesantne, pune izazova. Ali šta se desi kada
probaš da se približiš? Putevi su svuda oko njih, cveće raste između tebe i
tvog cilja, ono što je izgledalo tako jasno na mapi je teško u realnosti. Zato
isprobaj sve staze i puteve dok na kraju jednog dana ne budeš stajao ispred
vrha koji želiš da dostigneš.
3. Uči od nekog ko je već bio tamo gore: bez obzira
koliko se jedinstveno osećaš, uvek postoji neko ko je imao isti san pre tebe i
ko je ostavio tragove koji mogu da ti olakšaju putovanje; mesta na kojima možeš
da učvrstiš konopac, stazice, polomljeno šiblje koje olakšava kretanje. Uspon
je tvoj, kao i odgovornost, ali ne zaboravi da ti iskustvo drugih može mnogo
pomoći.
4. Viđene izbliza, opasnosti su lakše za
kontrolisanje: Kada počneš da se penješ na planinu svojih snova, obrati pažnju
na okolinu. Ima litica, naravno. Ima skoro nevidljivih pukotina u planinskim
stenama. Ima stena koje su toliko uglačane olujama da su klizave kao led. Ali
ako znaš gdje stavljaš svaki korak, uočićeš zamke i načine da ih zaobiđeš.
5. Pejzaž se menja, zato uživaj u njemu:
naravno, moraš imati cilj u glavi – stizanje do vrha. Ali usput mnoge stvari
mogu biti viđene, i nije nikakav problem stati tu i tamo i uživati u vidokrugu
koji te okružuje. Svakim osvojenim metrom možeš videti malo dalje, iskoristi to
da otkriješ stvari koje još nisi primetio.
6. Poštuj svoje telo: možeš se popeti na planinu
samo dok pružaš svom telu pažnju koju zaslužuje. Imaš svo vreme koje ti život
pruža, sve dok hodaš bez zahtevanja onoga što ne može biti pruženo. Ako ideš
previše brzo umorićeš se i odustaćeš na pola puta. Ako ideš presporo, pašće noć
i izgubićeš se. Uživaj u okolini, uživaj u hladnoj izvorskoj vodi i voću koje
ti priroda velikodišno nudi, ali nastavi da hodaš.
7. Poštuj svoju dušu: ne ponavljaj stalno “Ja ću
to uspeti”. Tvoja duša to već zna, ono što njoj treba je da iskoristi dugo
putovanje kao priliku za rast, da se proširi preko celog horizonta, da dodirne
nebo. Opsesija ti neće uopšte pomoći da dostigneš svoj cilj, čak će ti oduzeti
zadovoljstvo iz penjanja. Ali obrati pažnju: takođe nemoj ponavljati stalno
“teže je nego što sam mislio”, zato što će ti ta misao oduzeti unutrašnju snagu.
Dignite ruke od svega što vas zadržava da krenete napred
Dignite ruke od svega što vas zadržava da krenete napred
8. Budi spreman da se popneš kilometar dalje:
put na vrh planine je uvek duži nego što misliš. Ne zavaravaj se, doći će
momenat kad ono što je izgledalo tako blizu je još uvek veoma daleko. Ali pošto
si bio spreman da ideš dalje, ovo ti neće predstavljati problem.
9. Budi srećan kad se popneš do vrha: plači,
tapši, viči svoj četvorici vetrova da si uspeo, neka ti vetar – vetar uvek duva
tamo gore – pročisti um, osveži tvoja umorna i znojava stopala, otvori oči,
očisti prašinu iz tvoga srca. Osećaj je tako dobar, ono što je bilo samo san,
udaljena vizija, je sada deo tvog života, uspeo si!
10. Obećaj: sada kada si otkrio silu koje nisi
bio ni svestan, reci sebi da ćeš od sada koristiti ovu silu do kraja svojih
dana. Poželjno je da takođe sebi obećaš da ćeš otkriti još jednu planinu, i da
ćeš poći u još jednu avanturu.
11. Ispričaj svoju priču: da, ispričaj svoju
priču! Daj primer. Reci svima da je to moguće, i drugi ljudi će onda imati
hrabrosti da se suoče sa sopstvenim planinama.
