Grupa bivših studenata, sada već uspešnih poslovnih
ljudi, okupila se i posetila jednog starog
profesora s fakulteta. Razgovor je ubrzo prerastao u pritužbe
o umoru, iscrpljenosti, stresu na poslu, u porodici i na svakom životnom
koraku.
– Čini mi se da vam treba šoljica dobre kafe –
rekao je i povukao se u kuhinju.
Posle nekoliko minuta vratio se u sobu noseći veliki
poslužavnik na kome su se nalazile različite šoljice. Neke od njih su
izgledale skupoceno, druge sasvim obično, a treće su bile okrnjene i polomljene
na pojedinim mestima.
Bilo je tu porcelanskih, plastičnih, staklenih, papirnih,
kristalnih, keramičkih šoljica.
Kada su svi njegovi bivši studenti imali šoljicu u ruci, profesor
je primetio jednu veoma važnu stvar.
Studenti su ga pažljivo slušali, a on je nastavio da mudro
priča dalje.
– Lepša posuda obično je samo skuplja, a katkad i zamagljuje
ono što ispijamo. Svima vam je u stvari bila potrebna dobra kafa, a ne
šoljica, a ipak ste posegnuli za najboljom.
Profesor ih je onda posavetovao da se kada ih vrtlog stresa
i nezadovoljstva bude lomio sete da je kafa poput života, a da su
posao, novac i položaj u društvu nalik šoljici.
– Šoljica ne definiše, niti menja kvalitet života
koji živimo. Ponekad, koncentrišući se samo na šoljicu, propustimo
uživanje u kafi. Pijete kafu, a ne šoljicu – rekao je profesor.
Pročitajte još:
